Predstavljaju vizuelan prikaz procesa kao i njegove komponente u cilju boljeg razumevanja načina na koji proces funkcioniše. Mogu sadržati različite informacije kao što su: pojedinačni koraci u okviru procesa, identifikovani vlasnici aktivnosti i detaljno opisani očekivani vremenski okvir za izvršavanje aktivnosti. Veliki značaj procesnih mapa ogleda se i u pomoći prilikom razumevanja procesa među zainteresovanim stranama i identifikovanju oblasti za poboljšanja. Kreiranje mapa procesa počinje od predstavljanja procesa na makro nivou, a zatim se ti procesi postepeno dekomponuju i pružaju više detalja.  

Kod nas su u praksi najzastupljenije: 

1. High-level procesne mape, poznate i kao mape lanca vrednosti, koje na makro nivou pružaju prikaz procesnog modela kompanije ili glavnih veza među odeljenjima u okviru iste. High-level procesna mapa daje jednostavan uvid u to kako se proces izvršava. Pogodna je za korišćenje kada se komunicira sa rukovodstvom kompanije i zainteresovanim stranama i kada nije neophodno razumevanje procesa na dubljem nivou. 
2. Detaljne mape procesa prikazuju kompleksniju verziju procesa koja sadrži detalje o podprocesima. Koriste se prilikom analize procesnih koraka, definisanja načina za optimizaciju procesa, otkrivanja uskih grla i širokih mesta u procesu; pomažu da se jasnije vidi u čijoj su odgovornosti aktivnosti kao i da li se u praksi zadaci zaista izvršavaju na taj način ili ne. 

• Daju uvid u trenutno stanje procesa tako što omogućavaju efikasniji pristup promenama. Pružaju veću transparentnost u pogledu donošenja odluka i procesnog toka što zauzvrat pomaže da se identifikuju uska grla unutar i između procesa. 
• Zaposlenima se na vizuelan način predstavlja njihovo mesto u procesu i ističu se veze sa ostalim članovima tima. Na taj način organizacije mogu usmeriti svoje snage i resurse na aktivnosti koje direktno stvaraju dodatnu vrednost  
• Daju referentan okvir sistemu za upravljanje kvalitetom (QMS) time što se povećava standardizacija i svest o ulogama zaposlenih 
• Mogu poslužiti prilikom benčmarkinga ili odabira ERP paketa ili nekog drugog softverskog rešenja koje bi moglo da integriše taj proces. 

Pomoću Simplify metodologije, definišemo ciljeve projekta i formiramo dijagram toka procesa prema BPMN 2.0 standardu (međunarodno priznatom standard za notiranje zasnovan na tehnici dijagrama toka koja se koristi za modelovanje poslovnih procesa). 

Prema našoj metodologiji najpre kreiramo detaljan prikaz AS-IS stanja i instrukcija za rad kako bismo definisali novi proces ili dokumentovali i unapredili postojeći. U zavisnosti od tipa projekta mapiramo procese kako bi: 

1. Pružili organizaciji vizuelni pregled procesa i učesnika u procesu koji može da bude pripojen sa ostalom procesnom dokumentacijom; 
2. Definisali rasipanja tj. waste-ove u procesu nakon čega se pravi TO – BE stanje kod optimizacije procesa; 
3. Definisali osnov za procenu potencijala za automatizaciju tj. za kreiranje Automation potential mapa nakon čega se kreira TO – BE stanje procesa koje predstavlja kako će proces izgledati kada ga robot bude izvršavao.  

Dijagram kasnije predstavlja ulaz u poboljšanja jer pruža referentan okvir timu za isticanje mogućih problema i rešenja, dokumentuje procese i obezbeđuje usklađenost i reviziju za dokumentaciju. Identifikujemo vlasnike procesa i delegiramo odgovornosti za svaki proces.